У тањиру најквалитетније месо од старе сорте Моравке припремљено на посебан начин, на столу чаша домаћег црвеног вина, у ваздуху сјајна атмосфера, а за столом весело друштво. Овако је изгледала дегустација једног врхунског Задруга деликатеса, припремљеног по специјалном рецепту и од најлепших природних намирница.
Наша непрестана потрага за најквалитетнијим, необичним и на природан начин узгајаним месом, овога пута се зауставила на једном пољопривредном газдинству на Сребрном језеру. Импонзантна лепота Дунава оставила нас је без даха, али морамо признати да није она била пресудна у одлуци да се баш овде зауставимо.
Пресудан је био сусрет са Горан Ђурковићем, инжињером биљне и сточарске производње, и уједно домаћином који нас је љубазно дочекао и са осмехом на лицу дозволио да завиримо на његово пољопривредно газдинство под именом ”Терахум”. У пријатној шетњи и разговору са Гораном, сазнали смо много занимљивости о начину на који узгаја животиње и води домаћинство, али нешто нам је посебно привукло пажњу.
Била је то прича о Моравки, старој аутохтоној сорти свиња која је настала укрштањем две старе сорте Шумадинке и Бекшир у 18. веку, а чије месо садржи омега-3 и омега-6 незасићене есенцијалне масне киселине, које су борци против холестерола и подижу имунитет. Моравке смо затекли како у прекрасној природи и беспрекорним условима, слободно шетају и пасу, а од Горана смо сазнали да дневно пређу и до 10 километара.
Било нам је веома интересатно упознавање са њиховом исхраном која је у потпуности природна. Моравке се углавном хране оним што пронађу у природи, а дохрана се врши домаћим кукурузом, пшеницом, луцерком и тиквом. Због тога је њихов прираст веома спор и траје од 15 до 18 месеци, за разлику од савременог това где се свиње хране концентратима који у себи садрже доста соли, као и супстанцама које вежу воду. Због тога знатно брже добијају на тежини, али се месо приликом термичке обраде значајно смањи.
За разлику од савремених раса свиња створених селекцијом у којој се тежи да месо има минимално масноће (сва масноћа је изолована споља), код Моравке је месо испресецано интермускуларним масноћама које се приликом термичке обраде растопе, па је месо знатно сочније, пријатнијег мириса и лепшег укуса.
Одмах се родила жеља да ово месо представимо нашим гостима и да са главним куваром развијемо посебан рецепт за његову припрему. Тако је настао наш свињски врат у сосу од сувих шљива, са пиреом од целера и јабуке, који смо дегустирали на специјалном догађају у ресторану За Друга.
Они који су тог дана имали прилику да уживају у лимитираним количинама овог необичног деликатеса, били су фасцинирани његовим укусом и пријатно изненађени низом његових позитивних карактеристика. Коментари попут ”Топи се у устима”, ”Неодољиво сочно”, ”Изненађујуће мекано”, и ”Неописиво укусно”, биле су само неке од најчешћих позитивних критика.
Ми настављамо потрагу за посебним, квалитетним и на поштовању природних принципа произведеним намирницама, а Вас позивамо да нам се придружите на следећој дегустацији и искусите скроз другачији доживљај хране, укуса и арома.
